NIJE TAJNA: boem velikog srca TOMA ZDRAVKOVIĆ počeo je karijeru uz pomoć JEDNE ŽENE

Legendarni umetnik Toma Zdravković, čovek velikog srca i čiste duše, ostavio nam je pesme satkane od ljubavi, za sva vremena.  Tomine pesme žive i posle njegove smrti, dirajući čovekovu dušu do najtananijih nota.

 Život Tome Zdravkovića je filmska priča, a mi ćemo se u ovom članku, između ostalog, osvrnuti na njegov boemski život i strasti koje su ga pokretale.

Osnovna pokretačka snaga i inspiracija za stvaranje kada je Toma Zdravković u pitanju bila je LJUBAV. Pevao je pesme o nedostajanju, o ljubavi, preljubi, žalu za ženom, za srećom. Uz njegov boemski život išla je kafana, ali voleo je i kockanje.

 Nosio je ljubav i toplinu u očima, osetljivost u duši, koju je preneo u svoje pesme i zato i danas kada ih čujemo izazivaju jaku emociju.

Kada govorimo o narodnoj muzici tog vremena,  Toma Zdravković je jedini koji je bio uspešan i  autor i izvođač, bio je prvi uspešni narodnjački kantautor.

 Toma Zdravković rođen je 20. novembra 1938. godine u Aleksincu, kao treće dete od ukupno petoro, koliko su ih imali Tomini roditelji, Dušan i Kosara. Porodica se preselila u Pečenjevce, rodno selo Tominog oca, nedaleko od Leskovca.

Kako je Toma Zdravković zapevao u kafani „Radan“?

Tomin talenat za muziku je prvo primetio njegov učitelj u petom razredu osnovne škole, koji ga je naučio da svira violinu i da čita note. Školovanje nastavlja u Leskovcu gde je upisao Tekstilnu školu, i živi sa jednim drugom u iznajmljenom sobičku, u vrlo siromašnim uslovima.

Toma je imao sreću da ga je čuo upravnik Pozorišta u Leskovcu i ponudio mu je da peva u predstavi „Zona Zamfirova“. Međutim, prava priča za Tomu počinje kada je u kafani „Radan“ gostovala pevačica Silvana Armenulić, koja je, čuvši ga kako peva, zatražila da otpevaju zajedno  pesmu.

Bio je to presudan momenat za Tomu Zdravkovića i njegovu karijeru, a prijateljstvo sa Silvanom se nastavilo sve do njene tragične smrti. Takođe, pesmu „Šta će mi život bez tebe dragi“ koja je Silvanu vinula u svet zvezda, napisao joj je Toma, inspirisan Silvaninom pričom.

Toma je svoju pevačku karijeru nastavio u kafanama, u Beogradu, a putovao je po svim gradovima bivše Jugoslavije, i učestvovao na festivalima gde je osvajao nagrade.

Tomine pesme za sva vremena inspirisane su ljubavlju, a otpevane dušom!

Uglavnom je tekstove za pesme sam pisao i skoro uvek su bile autobiografske. Bile su to najčešće pesme o neuzvraćenoj ljubavi, a Toma se razvijao i kao autor i kao muzičar postajući žanr za sebe.

Njegov ljubavni život je bio buran, ženio se četiri puta, i ima ćerku Žaklinu iz braka sa Olgicom, kao i sina Aleksandra iz braka sa suprugom Gordanom.

Postoje razne priče o životu Tome Zdravkovića i uglavnom su vezane za ljubav, pa se tako priča i da je patio za svojoj prvom ljubavi kojoj je posvetio pesmu „Buket belih ruža“, a često je posle raspada svojih brakova tonuo u melanholiju iz koje se izvlačio kroz muzičko stvaranje.

Toma Zdravković, osim što je bio neverovatan umetnik, bio je i boem, voleo je pesmu, kafanu, žene, ali i kocku. Znao je Toma da zaradi bogatstvo, bio je zvezda, ali je znao i da potroši sa društvom, ženama, a često i u kazinima.

Njegova strast za kockanjem uglavnom se vezuje za igranje ruleta, ali umeo je i da zaigra karte sa društvom u kafani.

Boem u duši, vodio se onom rečenicom Mike Antića sa kojim je bio veliki prijatelj, koja govori o tome da život treba trošiti kao veliku novčanicu, a ne da se usitnjava.

Nažalost, Toma Zdravković je rano napustio ovaj svet, u 53. godini života, i ostavio nam svoje pesme kao što su „Dotak’o sam dno života“, „Kafana je moja sudbina“, „Svirajte noćas samo za nju“, „Dva smo sveta različita“ i mnoge druge…

Tomi Zdravkoviću je u Leskovcu podignut spomenik, ovih dana se u bioskopima prikazuje film o životu ovog legendarnog umetnika, a ono što je sigurno – njegove pesme žive i živeće.